Po misljenju mnogih stručnjaka najpogodniji uzrast za početak učenja stanog jezika je oko pete godine. Do pete godine većina dece stekne određenu jezičku zrelost, ume da prepriča neku kraću priču ili lični događaj i ume da izrazi svoja osećanja. U skladu sa tim i program škole Moja pričalica počinje sa predškolskim uzrastom, to jeste od pete i šeste godine. Metod nastave prilagođen je njihovoj potrebi da se igraju i budu pohvaljeni. Engleski se usvaja kroz igru, druženje, čitanje slikovnica, slušanje pesama, glumu, crtanje i raznovrsne fizičke aktivnosti.
Da bi učenje engleskog bilo što više nalik učenju maternjeg jezika, jedno od pravila škole je da deca od trenutka ulaska u školu zajedno sa svojim nastavnikom, ali i međusobno komuniciraju samo na engleskom jeziku. A kako deca najlakše i najbrže uče imenujući i igrajući se sa predmetima iz svoje okoline cela škola je njihov edukativni teren. Svi predmeti, igračke i knjige kojima su opremljene učionice, uključujući i kuhinju (kitchen classroom), se koriste u svrhu učenja. Sa ovakvom metodom rada, čak i najmlađi polaznici već posle prva dva meseca kursa znaju samostalno da pitaju na engleskom da idu do toaleta, da piju vodu ili da traže neku omiljenu slikovnicu ili igru.
Važno je i napomenuti da se radi u malim grupama, od troje do sedmoro dece. Dobro je kad u grupi ima više od troje dece jer je onda dinamika grupe brža, pa deca kroz druženje na brži i zanimljiviji način savladaju predviđeni sadržaj. Takođe je bitno da se deca u početnoj fazi učenja jezika ne opterećuju čitanjem, pisanjem i gramatikom.
U školi Moja pričalica, čitanje i pisanje uvodi se tek pošto deca usvoje određeni vokabular engleskog jezika i počnu samostalno da koriste kraće rečenice. Podrazumeva se da je bolje da čitanje i pisanje latinice prvo savladaju na srpskom, to jeste svom maternjem jeziku, pa tek onda na engleskom. Uz ovakav sistematičan metod nastave, predanost i posvećenost radu škole Moja pričalica ni dobri rezultati neće izostati.
Kako deca rastu i zahtevi koji se stavljaju pred njih rastu zajedno sa njima. Sve je više lekcija koje treba nučiti i sve više domaćeg kojeg treba uraditi. Tako je i sa učenjem engleskog jezika. Očekuje se da savladaju veštine čitanja, pisanja i tečnog govora, a to nije baš uvek lako. Da bismo im pomogli u tome škola Moja pričalica nudi pažljivo osmišljen i raznolik program.
Iako uvodimo udžbenike, oni nisu jedino nastavno sredstvo. Tradicionalne narodne priče kao i knjige poznatih engleskih izdavača, poput Ladybird i njihove obrade klasika dečije književnosti (kao što su Puss in boots, Jungle book, Little red hen, Gingerbread man i druge) pretvaramo u igre, pantomime, kvizove, umetničke radionice i predstave.
Deca istovremeno uče čitanje i pisanje, bogate svoj vokabular i stiču samopuzdanje potrebno za tečan govor. A kako raste njihovo samopouzdanje tako lakše i sa većim zadovoljstvom poštuju pravilo škole da se sve vreme priča samo na engleskom.
Kao i za mlađi uzrast jednako je važno da igra i fizičke aktivnosti budu sastavni deo časa. Na ovaj način izbegavamo jednoličnost tradicionalnih časova koji se baziraju samo na udžbeniku i svesci, a metod učenje stranog jezika približavamo učenju maternjeg jezika što nesumljivo daje dobre i dugoročne rezultate.